Ventilisani ili hladni krov je vrsta krovne konstrukcije koja omogućava neprekidno strujanje vazduha u namenski predviđenom sloju između krovnog pokrivača i krovne konstrukcije. Stalnim protokom vazduha obezbeđuje se izlaženje vodene pare iz objekta a sa druge strane dolazi do smanjivanja temperature vazduha koja usled zagrevanja crepa na suncu može iznositi i 70 stepeni C. Na taj način se značajno povećava učinak toplotne izolacije, postižu mnogo bolji uslovi za život u potkrovlju i produžava vek trajanja krovnog pokrivača i krovne konstrukcije. Samim boravkom i životom u prostoriji četvoročlana porodica oslobodi vodene pare u iznosu od preko 12kg (disanje, kupanje, kuvanje, pranje i sušenje veša, biljke itd). Para koja se stvara tim putem teško pronalazi put van objekta ukoliko krov nije ventilisan. U tom slučaju ona se zadržava u objektu ali i u zoni krova pa negativno utiče i na ljude ali i na dugotranost krova i cele konstrukcije. U letnjem periodu ventilisani krov ima veliku ulogu jer cirkulacija  vazduha sa donje strane krovnog pokrivača utiče na smanjenje zagrevanja krova i samim tim temperatura koja se emituje u prostoriju je daleko manja. U tom slučaju potreba za klimatizacijom i potrošnjom energije je daleko manja.

U zavisnosti od završnog krovnog pokrivača ventilisani krovovi se mogu raditi na više načina. Razmaotrićemo neke od mogućih modaliteta. Kod novih objekata koji su pokriveni crepom, taj sistem se izrađuje tako što se preko postavljenih rogova vrši podaščavanje (osb pločom, daskom, brodskim podom i sl). Poželjno je da se osb ukucava spiralnim ekserima koji osiguravaju daleko bolju vezu sa rogovima ali je moguće i korišćenje običnih građevinskih eksera. Po podaščanom krovu se postavlja paropropusno-vodonepropusna folija sa obaveznim preklopom od 10ak cm a kod krovova sa manjim nagibom poželjno je da spojevi budu zalepljeni trakom kako bi se osigurala potpuna vodonepropusnost. Taj tip folije omogućava da para iz objekta može nesmetano da izlazi van objekta a sa druge strane ne dozvoljava prodor vode u sam objekat. Preko folije, a po mestima gde prolaze rogovi, postavlja se letva (5cm x 3cm) ili štafna (5cm x 8cm). Ova letva se u praksi zove „kontra letva“ i upravo ona je ta koja pravi odstojanje od krovnog pokrivača i daščane podloge a omogućava protoko ili strujanje vazduha i ventilaciju krova. U zavisnosti od dužine rogova i nagiba krova može se odrediti potrebna visina vazdušnog sloja ali se u praksi najčešće postavlja letva 5x3cm. Preko kontra letve se postavljaju unakrsno letve na rasponu koji zahteva tip crepa koji ste kupili a nakon toga naravno se postavlja i sam crep. Da bi sistem bio potpuno delotvoran potrebno je uraditi i ventilisano sleme jer ukoliko vazduh nema gde da izađe, sama vazdušna barijera u krovu je besmislena. Ventilisano sleme smo opisali u jednom od tekstova pa se nećemo zadržavati ovom prilikom u vezi sa tim problemom. Naravno postavlja se pitanje kako osigurati deo krova kod strehe da vazduh može nesmetano da ulazi a da pritom ne dozvolimo pticama, insektima i ostalim životinjama da se nastane u našem krovu. To se osigurava tako što se pre postavljanja držača oluka ugradi ventilaciona mrežica koja u zavisnosti od visine vazdušnog sloja može biti 5cm, 8cm, 10cm.

Kod krovova kod kojih je kao završni krovni pokrivač predviđena tegola, postoji način da se uradi ventilisani krov iako se često po forumima i različitim krugovima čuje drugačije mišljenje. Sistem ventilisanog krova u ovom slučaju se sprovodi kroz tzv duplo daščanje. To podrazumeva da se preko postavljenih rogova (najčešći raspon 61 ili 81cm jer je u tom slučaju najmanji otpad osb ploča) najpre izvrši podaščavanje (osb ploča, daska i sl). Preko tako podaščanog krova a po mestima gde su rogovi, postavlja se letva ili štafna. Nakon toga se vrši ponovno daščanje ali ovaj put osb ploča mora biti debela najmanje 15mm (to je minimum za tegolu). Daščanje se vrši tako da se krajnji vrh (30ak cm) do slemena ne podašča tj ostavi nepodaščan. U tom delu koji je ostao nepodaščan a preko rogova se postavi još jedna štafna ili letva pa tek onda ide osb ploča preko da bi se za visinu te dodatne letve napravio ventilacioni otvor kroz koji vazduh može da cirkuliše. Nakon toga se postavlja adekvatna hidrozolaciona folija za tegolu a preko toga se ukucava tegola odgovarajućim ekserima sa širokom glavom. U delu strehe se takode postavlja ventilaciona mrežica a sve kritične tačke kao i svi spojevi tegole sa limom (vetar lajsne, oluk, okapnica, uvodni lim ) se obrađuju specijalnim lepkom za tegolu na bitumenskoj bazi.

Scroll