Na internet sajtovima i publikacijama proizvođača termoizolacionih materijala često možete pronaći puno statističkih podataka, analiza i brojki vezanih za opravdanost ulaganja u termoizolacije tj fasade pa mi nećemo mnogo pažnje posvetiti tome. U narednim rečenicama akcenat će biti stavljen na cake i dileme u vezi sa izradom temoizolacije tj fasade na vašem objektu.
Prva dilema je odabir vrste termoizolacionog materijala. Za fasade se koriste stiropor, neopor ili kamena vuna. Striopor- ekspandirani polistiren-EPS je materijal koji je svima nama poznat i koji je najčešće primenjivani materijal u sistemu termoizolacije. Proizvodi se u različitim gustinama tj različite tvrdoće ili težine. Za izradu termoizolacije se najčešće koriste tzv fasadni stiropori čija gustina se kreće oko 15kg/m3. U praksi se često može čuti korišćenje termina „sedamnestogramski“ stiropor. U pitanju je stiropor koji je pre 10ak godina imao gustinu 17kg po m3.
Da se razumemo, na našem tržištu tog stiropora više nema jer niko od proizvođača više ne deklariše težinu niti je bilo gde izražava na deklaraciji. Dakle kada neko kaže „sedamnestogramski“ stiropor misli se na fasadni stiropor koji u je u praksi realno težak 150g po m2 ili 15kg po m3. Osim redovnog fasadnog stiropora koji je u ponudi proizvođača i trgovaca, postoje i tzv ekonomik varijante stiropora koji u praski imaju gustinu oko 12kg po m3 i koji se realno razlikuju i vizuelno po veličini ekspandirane granule u tabli ali i po težini pod rukom. Izbegavajte tu vrstu stiropora ako je moguće.
Druga važna dilema oko stiropora je debljina. Pre 15 ak godina se najviše radila debljina od 5cm dok je iz godine u godinu trend da debljina stiropora bude sve veća. Ljudi razmisljaju na način da je u celom sistemu koji plaćaju dodatno ulaganje u debljii stiropor jako malo pa se odlučuju za deblju izolaciju. U osnovi taj način razmišljanja je opravdan i ja ga podržavam, ali treba znati da su analize pokazale da je najoptimalniji odnos ulaganja i efekata upravo u debljini od 8cm stiropora. Dakle u redovnim okholnostima stavite 8cm i nećete pogrešiti.
Treća dilema je odnos debljine i gustine tj tvrdoće stiropora. Ako ste u dilemi da li da odaberete tanji stiropor veće gustine ili deblji stiropor manje gustine uvek odaberite ovo drugo. Efekti termoizolacije se povećavaju mnogo više povećavanjem debljine termoizolacije nego povećavanjem gustine. Naravno, ako ste u mogućnosti stavite najdeblji i najtvrdji stiropor i sigurno nećete pogrešiti ali postavlja se pitanje koliko će sve to da košta, a verujem da nam je sivma važno da ne bacamo novac na nepotrebne stvari.
Neopor ili grafitni stiropor je prepoznatljiv po svojoj crno-sivoj boji i predstavlja unapređenu verziju stiropora koji ima bolja svojstva po pitanju toplotne provodljivosti. Ali budite oprezni. Na papiru sve deluje lepo ali je u praski malo drugačije. Najpre cenovno ovaj termoizolacioni materijal je skuplji i na to trebate računati. Mnogo veći problem kod neopora je upravo njegova boja jer prilikom postavljanja na zidove privlači mnogo više toplotne energije tokom dana. Noću dolazi do hlađenja pa je samim tim temperaturna promena jako velika i ako lepak nije dovoljno fleksibilan, a najčešće nije, onda ste u velikom problemu. Može doći do pucanja lepka i do toga da on izgubi osnovna svojstva. Ako mene pitate, dalje od neopora
O vuni se dosta priča i piše. Odmah da se razumemo vuna je daleko bolji materijal od stiropora po svim parametrima tj potpuno je negoriva (u odnosu na stiropor), ima daleko bolju zvučnu izolaciju, paropropustljiva je (zidovi mogu da dišu). Ali valja znati da cena koštanja celog sistema termoizolacije-fasade sa kamenom vunom je oko 4 puta veća u odnosu na isti sistem sa stiroporom. Pitate se otkud tolika razlika. Osim razlike u ceni koštanja same kamene vune u odnosu na stiropor potrebno je dodatno ulaganje i u kvalitetniji lepak (podsecam vas da je fasadna vuna teška oko 130kg po m3 za razliku od stiropora koji je 15kg po m3 pa samim tim je neophodan daleko kvaliteniji lepak koji ne naravno i skuplji), kvalitetniju staklenu mrežicu (najmanje 160gr po m2), metalne tiplove (ili tiplove sa metalnim klinom i to 6komada po m2), paropropustljivu završnu fasadu (silikonsko silikatnu ili silikonsku koje su takodje daleko skuplje od običnog akrilnog maltera).
Ne treba zapostaviti i činjenicu da se fasada sa kamenom vunom sporije i teže radi pa je i cena izvođenja radova skuplja u odnosu na sistem sa stiroporom. Dakle vuna je bolja ali i mnogo skuplja. U praksi se fasada sa kamenom vunom radi samo na objektima gde je zakonskim propisima predviđeno da se ona mora upotrebiti (a to su stambeni objekti veće spratnosti i objekti od posebne važnosti npr vtići, bolnice, državne ustanove itd) dok se na kućama i manjim porodičnim objektima retko primenjuje.